• Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
Почетна О Младеновцу Знаменитости
Цркве и манастири Штампа
30. март 2011.

crkva-uspenjaЦрква Успенија Пресвете Богородице у Младеновцу

Изградња младеновачке православне цркве, посвећене Успенију Пресвете Богородице, започета је 18. јуна 1908. године, када су уз присуство протојереја Петра Поповића, пароха из Влашке и месног јереја Милана Арсића освештани темељи овог здања. Градња цркве је завршена 1910. године, али чин освећења тада није обављен јер унутрашњи радови нису били завршени.

Због почетка Балканског, а потом и Првог светског рата, освећење је обављено тек 28. августа 1929. године, на Велику Госпојину. Цркву је освештао Патријарх српски Димитрије. Крајем 1926. академски вајар и сликар Михаило Миловановић започео је радове на новом иконостасу и унутрашњој декорацији цркве. Након две године рада Миловановић је завршио иконостас од белог венчачаког мермера и десет икона на платну.

Младеновачка црква је саграђена у српско-византијском стилу, у виду крста, по пројекту архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжењера Милана Симоновића. Радове су извели браћа Стеван и Кузман Наумовић, предузимачи из села Вевчани у Македонији.



pavlovac1Манастир Павловац

Манастир Павловац, са црквом посвећеном св. Николи, налази се у космајском селу Кораћица, крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Подигнут је почетком XV века по наредби деспота Стефана Лазаревића, а изградили су га ученици Рада Боровића (Рада неимара), који је био Деспотов дворски архитекта.

Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. У Павловцу је патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. Међутим, братство Манастира није могло да га напустити, па су их Турци све убили, а Манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу манастирске цркве.

Манастирска црква је грађена у духу моравске стилске школе. Триконхалне је основе, са конхама споља петостраним а изнутра полукружним, осмостраном куполом над централним делом грађевине и припратом изведеном истовремено када и наос. Фасадну декорацију чине четири прозорска отвора и камене розете. Начин градње павловачког храма указује на приморско порекло утицаја.

Манастирски комплекс је остао у рушевинама до 1968. када су започета систематска археолошка истраживања. До 1973. конзервирани су откривени остаци профаних грађевина и обновљена је црква. После опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, око 2000. цркви је враћена првобитна намена.

Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића на северној страни од цркве. Био је један од центара писмености средњовековне Србије у космајској области. Према житију деспота Стефана Лазаревића, које је написао Константин Филозоф, овај српски владар умро је 19. јула 1427. године, у Црквинама, засеоку села Марковац, 8,5 km од Младеновца, ловећи по Космају.

Манастир Павловац је 1973. проглашен културним добром од великог значаја.